САКУД РС
Змијањски вез
Змијањски вез је специфична техника веза коју су практиковале жене на Змијању, висоравни на Мањачи поред Бањалуке.
Од средине 19. вијека до данас задржао је своју орнаменталну форму, специфичне је израде, тамноплаве боје и у његовој изради увијек се користе одређене технике.
Основне карактеристике змијањског веза су тамноплава или црна боја и техника покрстице, на бијелом платну.
Та мрко плава боја означава бесконачност, а вез је базиран на мотивима крста по коме назив носи и сама техника израде – покрстица.
Иглом се праве крстићи, који се спајају у разне геометријске облике. Мотиви су још коло и цвјетови. Сваки мотив има своје значење – срећу, добро здравље, здраво потомство.
Дјевојке са Змијања украшавале су своје ношње што богатијим везом, како би показале да су спремне за удају, али су се традиционално украшавали и ручници, постељина, мараме…
Своју популарност стекао је нарочито након што се од 2014. године нашао на листи нематеријалних добара УНЕСЦО-а.
Номинацију Змијањског веза је припремио одјел за нематеријално културно насљеђе Музеја Републике Српске